Београд: Препуна складишта и нови род пшенице

        У среду, 7. јуна у Влади Србије одржан је састанак пољопривредника из Уједињених удружења пољопривредника Србије, представника Министарства пољопривреде, Министарства унутрашње и спољне трговине, Привредне коморе Србије, „Жита Србије“ и Удружења пекара Србије.

        На дневном реду биле су теме: да ли Србија увози пшеницу и кукуруз, о зеленом дизелу који је предвиђен буџетом за наредну годину, цени хлеба, увозу соје из Хрватске по високим ценама, раду Продуктне берзе, проблемима са откупом млека, померању валутних рокова и интервентни откуп.

        Како је констатовано да од почетка ове године нема увоза житарица пољопривредници су инсистирали да Робне резерве интервенишу на тржишту житарица и откупе нови род пшенице у количини од 300.000 тона, што би по њиховом мишљењу, помогло у подизању цене. Међутим, како је пренето, прелазне залихе пшенице са пресеком за март ове године су 1.900.000 тона, а држава не планира да се меша у цену пшенице. Ове велике залихе су последица прошлогодишње забране извоза пшенице.

        Што се тиче померања валутних рокова за наплату дуговања министарка пољопривреде је обећала да ће заказати састанак пољопривредника у Удружењу „Жита Србије“ на коме ће инсистирати на померању валутних рокова, а што значи да ће дуговања која пристижу до 15. јула, када је цена пшенице најнижа (због жетве), бити померена за јесен, како би пољопривредници могли да оставе пшеницу на лагеру и дочекају бољу цену.

        Пољопривредници истичу да Удружење „Жита Србије“ располажу са око 90% тржишних вишкова житарица, а да су при томе они и увозници и дистрибутери па се паори налазе између чекића и наковања, односно да се задужују код истих оних којима продају своју робу…

        Рад продуктне берзе у Новом Саду је изазвао и бројне полемике. Наиме, пољопривредници су инсистирали да се уреди Закон о робној резерви по узору на Европске робне резерве. То би значило да произвођач располаже са својом робом како он жели и да тако није нужно принуђен да прода робу оном коме је и предао по најнижим ценама, а само да би измирио своја дуговања.