Након рекогносцирања терена (преглед терена и бележење тачака где се могу очекивати могућа налазишта) на територији самог града Панчева, те насеља Иваново, Банатски Брестовац, Омољица, Долово и Војловица, где су регистрована нова археолошка налазишта од најстаријег периода праисторије, неолита, бронзаног доба, налаза из античког доба, средњег века и новог доба, на ред су дошла истраживања атара Глогоња, Јабуке, Качарева и Банатског Новог Села.
На потезу сеоског атара под називом Велика долина, на парцелама у власништву Ђорђа Смољана, Ане и Милене Карлаш, археолошка екипа Народног музеја Панчево под руководством виших кустоса Јелене и Војислава Ђорђевића, током августа и септембра месеца обавила је археолошка истраживања.
Ископавањима су претходила опсежна рекогносцирања терена када је на поменутом потесу Велика долина по први пут евидентирано више археолошких локалитета. На појединим парцелама обављена су и геомагнетска снимања која су у многоме олакшала посао археолозима.
Наиме, на две парцеле ископавањем су истражени делови насеља из раног средњег века. На њиви Ђорђа Смољана истражена су два стамбена објекета. Ради се о полуукопаним земуницама приближно квадратног облика, а од којих је једна у углу имала земљану пећ. Поред тога истражено је и пет од седам регистрованих калотастих земљаних пећи. Тај део насеља највероватније је имао функцију кујни у којима је припремана храна. Од покретних налаза проналажени су уломци посуда – углавном лонаца, котлића и вршника, али и коштана шила, керамички пршљенци, гвоздени ножићи и једно оцило.
Друга позиција на којој су ископавања у току, а која се полако приводе крају, врше се на парцели Ане и Милене Карлаш. Ту је за сада откривена једна полуземуница са каменом пећи – такозваном каменком. И овде су проналажени бројни уломци керамичких посуда и камени жрвњеви.
Ова насеља се оквирно могу определити у период од 8. до 10. века. Имају карактеристике словенске материјалне културе и могу се повезати са (у историјским изворима већ познатим) словенским племеном Бодрића.
Завршетак овогодишње археолошке кампање очекује се током наредне две недеље, а у плану је да се наредне године настави са истраживањима ових локалитета.
Иначе, овде је реч о пројекту који је 2004. године започео Музеј Војводине уз подршку Завода за заштиту споменика културе из Новог Сада, а који на територији Баната раде панчевачки археолози. Пошло се од чињеничног стања да до тог тренутка сва археолошка налазишта нису бележена на прави начин, а да се са новим приступом примењују европски стандарди Конвенције о заштити археолошких налазишта, односно њихова методологија.
На крају треба рећи и да су ова ископавања финансирана од стране Министарства културе и информисања Републике Србије.
(Банатски добошар/Народни музеј Панчево)