Земљорадничка задруга „Новосељанка“ основана је 1991. године на основу Одлуке о оснивању између бивших задругара и пољопривредних произвођача. Пре тога, ова задруга је била у систему ПИК „Тамиш“ Панчево и Пољопривредног добра „Будућност“ Банатско Ново Село као радна јединица при ОУР „Индустрија и трговина“.
Она је тада наставила своју првобитну делатност, а то су производња алкохолног, јабуковог и винског сирћета (започета 1962. године), као и експандирање пиринча и кукуруза (започето 1963. године).
ЗЗ „Новосељанка“ је последњих година променила неколико директора. Било је ту људи и из Београда, чак и појединаца који никада нису имали додира са пољопривредом, привредом уопште (један од таквих „кадрова“ стигао је био и из Српске књижевне задруге). Честе челне промене и разни пословни „подухвати“ оставиле су трага на пословање задруге која је таворила и којој је често претио банкрот.
Међутим, последњих пар година сви они који су имали прилику да посете ову задругу или да је виде са међународног пута који поред ње пролази, приметио би промене, односно да се ту нешто обнавља и гради.
Из тог разлога разговарали смо са новим директором Здравком Ђурићем, становником Банатског Новог Села, како би читаоце нашег портала информисали о тренутној ситуацији у задрузи, и шта су им основни приоритети.
Као вршилац дужности директора задруге дошли сте 2022. године, а данас тај посао обављате у пуном капацитету. Откуд радник задруге на челу фирме и шта сте преузимањем ове фунције затекли?
Да, тачно је да је фирмом последњих година продефиловао велики број руководећих људи који нису успелио да задругу просперитетно воде, да ширимо своје капацитете, и да просто опстанемо. Чак шта више, стално смо били у некој фази минималног преживљавања. У таквој ситуацији, када смо били на 15 дана од банкрота, ја сам био изнуђено кадровско решење. Наиме, радник сам „Новосељанке“ од 1988. године, обављао сам скоро све радничке послове и сваки сегмент нашег пословања ми је познат. Када сам једном приликом изложио Управном одбору своју идеју како да се извучемо из проблема, добио сам подршку – мандат да то и урадим.
А стање које сам затекао било је тешко, није било пара на рачуну, плате неисплаћене, имали смо велике дугове према добављачима, робе на залихама услед слабе продаје…
И да би се извукли из такве ситуације шта сте то конкретно предложили колективу?
Предложио и заједно са колективом и урадио. Наиме, задрузи су пре свега били потребни стручни људи, људи са визијом и одрживим пројектима. Дошли смо до идеје да ангажујемо др Мирка Стојкова, економисту из Чоке са којим је задруга већ сарађивала. Са њим смо договорили Пословно-техничку сарадњу у области једне нове делатности – изградње соларне електране од 3 мегавата и производњу струје. Заједно смо регистровали Привредно друштво „Солар“ и предстоји нам изградња поменуте електране иза пословне зграде. Поред њега ангажовани су и Јулијан Рац из Руског Крстура, један од најбољих технолога за производњу алкохола у Србији, као и Звонко Михајловић из Београда, један од стручних људи у БИП-у, а који ће бити задужен за производњу и продају сирћета и ребрендирања неких од наших производа. Поставили смо сопствену соларну електрану јачине од 104 киловата на сат, а која подмирује сопствену потрошњу струје. Купили смо ацетатор за производњу индустријског сирћета и оспособили смо простор за продају дисконтне робе. Купили смо три нове цистерне од по 30.000 литара. Оспособили смо велики магацински простор и привели га намени, а у једном његовом делу поставиће се програм за прераду јабука, производњу јабуковог сока, односно сирћета. Купили смо расхладну кулу која је смањила потрошњу воде за хлађење сирћета. Као друштвено одговорни, са месним комуналним предузећем „БНС“, склопили смо договор да се наш бунар за воду стави у функцију сеоског водоводног система, где би они плаћали само утрошену електричну енергију. Како би уштедели на грејању, прешли смо на инвертор климе (уместо ТА пећи), а и заменили смо комплетну столарију. Ради лакшег маневрисања радних машина комплетно смо ревитализовали саобраћајнице и набавили два службена возила. Изградили смо паркинг испред фирме, а у плану је и постављање електропуњача за електро аутомобиле.
Рекли сте да сте били на ивици стечаја, одакле новац за све ово?
Од своје имовине. Како држава не препознаје задруге овог типа и како је од некадашњих 140 хектара остало у власништву задруге 46 хектара, постојала је опасност да се након стечаја који нам је висио над главом, све распрода. Да се не би то десило, а да би урадили све горе наведено, одлучили смо да се један добар део преостале земље прода.
Поред нових пројеката, да ли је задруга задржала старе програме и колико запослених тренутно има у фирми?
Наравно, и даље се бавимо експондирањем пшенице, јечма и пиринча, повремено и хељде. Већ сам навео да поспешујемо производњу алкохолног, винског и јабуковог сирћета, а у плану је производња јабуковог сока и јабукове ракије. Увели смо и један нови програм. Ради се о производњи чоколадних барова са обичном и рижом у боји, а све то уз нови бренд „Колала“. Имамо 28 запослених, а од тог броја и 9 нових.
За крај хтео бих да истакнем да ништа од овога не би могло да се уради без безрезервне подршке свих запослених, и ја им се у томе име захваљујем.
.