Како на простору Делиблатске пешчаре ниче туристичко-рекреативно-угоститељски комплекс „Sand City“, подсећамо читаоце на историјат овог природног резервата, односно Банатске пешчаре.
Настанак Делиблатске пешчаре део научника везује за Панонско море (међу њима је и Јосиф Панчић). Научници даље кажу и да је ово море било око 300 метара више од нивоа данашњег Дунава.
Пре око 600.000 година дошло је до тектонских поремећаја који су проузроковали почетак постепеног отицања Панонског мора кроз Ђердап, а сам тај процес је трајао доста дуго.
Панонско море је повлачењем носило и велику количину песковитог материјала који је у море доспео преко њених притока, а наталожени материјал је обликовао Дунав, који је заправо путоказ некадашњег отицања и нестанка Панонског мора. Највећу количину овог материјала Дунав је акумулирао на самом уласку у Ђердапску клисуру и то на месту данашње Делиблатске, Рамске, Пожешке и Голубачке пешчаре.
Ову теорију о настанку Делиблатске пешчаре таложењем речних акумулација банатских река и наноса Дунава заступао је и Јован Цвијић.
Међутим, са друге стране постоји став да је Делиблатска пешчара делимично или искључиво еолског порекла и да је настала надувавањем песка или алувијалних наноса удаљених река на већ постојећи лесни плато.
Како год, оно што даље знамо је и то да је покретање пешчаних маса, односно песка – вејача трајало до пре 100 година, када су мелиоративне активности и пошумљавање овај процес зауставили.
Наиме, крајем 19. и почетком 20. века на подручју Делиблатске пешчаре од близу 50.000 ха колико је заузимала, чак 16.800 ха представљао је невезани песак – вејач, који није обрастао.
Данас, слободног песка готово и да нема. Плантаже багрема који је ту посађен са намером да укроти пешчане дине, спонтано су се проширили, а уз њих и аутохтона жбунаста вегетација…
Пешчани град – 27. фебруар 2024.
