Растко Немањић – Свети Сава преминуо је 27. јануара (14. јануара по старом календару) 1236. године у граду Трнову, у Бугарској.
Савиндан је празник Српске православне цркве који се од 1840. године прославља и као слава школа у Србији.
Наиме, одлуком Совјета Књажества Српског од 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца, Свети Сава се као школска слава прославља како у Србији тако и у читавом расејању.
Међутим, јачање култа првог српског архиепископа ван граница Кнежевине Србије, посебно у Аустроугарској монархији, није наилазило на одобравање. Чак шта више прослава Савиндана у периоду јачања српске државе и након балканских ратова у Аустроугарској је сматрана и као подривање државног поретка.
Као светитеља Светог Саву су Срби у Банатском Новом Селу обележавали заједно са Румунима још у заједничкој цркви подигнутој 1805 – 1809. године. Након црквеног одвајања Румуна, Срби свог светитеља прославају у новом храму подигнутом 1877. године. И сам иконостас Српске цркве Свете Тројице који је урадио чувени сликар Стева Тодоровић 1895. године, носи и две иконе везане за овог светитеља: „Пострижење Растка Немањића“ и “Пријем светог Симеона у Хиландар”. Наравно, и Архијерејски трон (којег на жалост више нема у храму) је са иконом Светог Саве (такође рад чувеног иконописца и сликара Стеве Тодоровића).
Колико је Србима као мањинском народу (све до педесетих година прошлог века) у Банатском Новом Селу био важан Свети Сава говори и податак да су свом парохијском дому (изграђеном непосредно прве Првог светског рата) надели име Светосавски дом.
Немамо званичних података од када се у Српској школи у месту као школска слава прослављао Свети Сава. Биће да се он прослављао када и у школама Кнежевине Србије. Међутим, претпостављамо да је последица укидања Војне границе и инкорпорирање њених области у Угарску била и престанак обележавања овог дана.
Између два светска рата школа у Банатском Новом Селу обележавала је Светог Саву и као државни празник. О једној Светосавској забави из 1927. године има трага у књизи Синише Којића „Неки моменти из живота школе у Банатском Новом Селу 1772 -1944“, где се са састанка учитељског већа цитира један записник:
„Као и сваке године тако и ове одржаће се св. Савска забава. Тачан програм ће се касније установити. Почетак забаве у вече у 6 ч. у гостионици г. Јосифа Шанте. Улазне цене I место 10 динара, II место 8 динара, стајање 5 динара. Забава се приређује у корист Подмлатка друштва Црвеног крста.
„До сада се Св. Сава није прослављао у нашој школи као што је то обичај и зато наставници предлажу да се ове године реже колач у школи“.
С обзиром да су наставници једногласно прихватили предлог, даље у записнику пише: „Тако да ће колач резати један ученик који ће да сноси и све трошкове око те прославе“.
Свети Сава слављен је и за време окупације. О томе говори записник Наставничког већа Српске школе од 21. јануара 1943. године, где о првој тачки дневног реда пише:
„Према наређењу Окружног начел. Бр. 41/43 г. као сваке године и ове године прославити Св. Саву на дан 27-I-1943. г. Домаћин славе је г. Драгутин Миленковић, учитељ. Управитељ школе предлаже да се прикупи од деце прилог у брашну за прављење переца и по 0,50 дин. за славску свећу. Предлог је једногласно усвојен. Деца ће са наставницима ићи у цркву где ће присуствовати служби Божјој, затим резању колача у школи и самој прослави по програму“, стоји у записнику.
У периоду након Другог светског рата Свети Сава је слављен само у Српској цркви, а по речима старијих, деца која су за тај дан ишла у Цркву била су кажњавана од стране учитеља. Но, и поред свега чланови Црквеног одбора Српске цркве у селу прослављали су Светог Саву како у самом храму тако и на забави која се приређивала у Светосавском дому, уз музику, храну и пиће.
Свети Сава као школска слава „вратио“ се у сеоску школу 27. јануара 2002. године (након 57 година), када су у резању славског колача учествовали свештеници Српске и Румунске православне цркве у месту Драгомир Ђурица и Георге Јанеш, затим Црквени одбор Српске цркве, као и представници Месне заједнице и угледни привредници.
Те године кум обележавања Светог Саве у Храму Свете Тројице Српске православне цркве у селу био је Иле Лукић, а кумство за 2003. годину преузео је Бора Дивљак.