Фудбал се у Банатском Новом Селу појавио непосредно након Првог светског рата и на основу казивања претпоставља се да је то било већ 1922. године. На жалост, писаних трагова о том времену нисмо нашли. Међутим, у Завичајној збирци Стевана Ђаконовића чува се једна фотографија фудбалера из 1926. године, која иде у прилог тврдњи да се фудбал у Банатском Новом Селу играо већ двадесетих година прошлог века. Међу тадашњим играчима помињу се трговци и занатлије: Бора Јовановиа Сремац, Бранко Стејић, Драгомир Крецуљ, Адолф Шванер, Петар и Трифун Зарија, Мирћа Ортопан и други.
Први регистровани фудбалски клуб звао се „Соко“ и основан је 1929. године у оквиру једне секције Соколске чете, која је те године и основана. За овај клуб су играли: Сава и Милета Чавошки, Бора Јовановић Сремац, Петар Баро, Петар и Трифун Зарија, Миленко Краварски, Миша Бурдулић, Виктор Поповић, Предраг Страхињић, Бранко Стејић…Клуб је убрзо променио име у „Војводина“, а од 1936. године звао се „БНС“.
И током окупације у Другом светском рату у селу се играо фудбал. Фудбалски терен је био на сеоском Вашаришту и већ је легендарна прича да је на том терену, као избеглица из Београда, играо и чувени Мирко Опачић, играч Чукаричког из Београда.
Након Другог светског рата (1946. године) у селу се оснива Фудбалски клуб Слога који, ето, егзистира већ 77 година. За све ово време кроз клуб је прошло преко хиљаду деце, међу њима и веома талентованих појединаца. Ми овде помињемо само оне старије: Васа Гараган, Јован Милитаров, Никола Кнежевић, Миодраг Стејић, Нику Србу, Васа Панчован, Мита Лигезан, Душан Стејић, Стеван Србин, Никола Којић, Николице Флора, Јефта Мандреш, Стеван Калкан, Сава Богданов, Драган Болтић, Рајко Гвозденац, Бранко Франета, Ђорђе Рудњан, Михајло Лакић, Јован Ардељан, Драган Топић, Љупко Рајин…
Међутим, суштина наше мале приче је ововременска и тиче се Јована Богдана, рођеног 24. маја 2005. године у Панчеву, од оца Мирче и мајке Наташе.
Јован је становник Банатског Новог Села у коме је већ као мали, са нешто више од пет година, почео да се бави спортом, одбојком и каратеом. И то је била жеља родитеља који су се и сами бавили спортом: отац Мирча тренирао је карате и стони тенис, мајка Наташа играла је кошарку (10 година у КК „Будућност“ Алибунар). И нису само родитељи у породици Богдан били спортисти, Јованом брат Лазар бавио се Кик боксом, а стриц Луцијан био је успешан голман ФК Слоге.
Међутим, веома брзо Јован је баталио карате и одбојку и почео је да тренира фудбал у сеоској „Слоги“. Фудбалску лопту је пикао што на Слогином терену, што на кошаркашком терену и по сеоским улицама. У петом разреду, а по сопственом признању, одлучио је да фудбал буде његов живот.
Наиме, након играња за петлиће ФК Слоге Јован прелази у Панчево, у Фудбалски клуб „Воја Гачић“, са којим се надмеће у Војвођанској лиги и на многим турнирима. У једној сезони изабран је и за идеалан тим – најбољи из Војводине. Јованов таленат примећују скаути и у седмом разреду „одводе“ га да игра за млађе пионире београдског Партизана. По речима Јованових родитеља, ово је био „позитиван“ шок како за младог Јована тако и за читаву породицу. Одједном се на фудбал од пуког дечачког задовољства и забаве почело размишљати као о игри од које ће овај млади човек можда моћи у будућности и да живи. Али, како кажу Мирча и Наташа, то је још далеко, али и достижно…
За тим из Хумске Јован Богдан игра четири године, и за то време као омладинац, између осталих, надметао се против Црвене Звезде, иностраних Фудбалских клубова: Лил, Рен, Сент Етјен, Брага…
Након Партизана Јован се обрео у земунском Телеоптику где игра у омладинском и првом тиму као нападач.
Овај младић озбиљно је схватио фудбал и поред редовних клубских припрема похађа и индивидуалне тренинге код тренера Драгана Лацмановића.
Жеља овог младог човека је да игра фудбал у некој од Европских земаља, у њиховим националним лигама, да се надмеће са најбољим светским играчима…
Његов неспорни таленат, а који су својевремено приметили панчевачки Динамо и Железничар, ОФК Београд, Хајдук из Сплита и на крају Партизан, говори у прилог жељи да буде међу најбољима…