Филип Вишњић, „Хомер српске епске књижевности“, гуслар умро је на данашњи дан 1834. године у селу Грк (данашње Вишњићево). Филип је рођен 1767. године на Мајевици, у селу Горња Трнова, у Републици Српској. Још као мали ослепео је од великих богиња, а како је остао и без оца и без мајке од осме године крстарио је по читавом Босанском пашалуку, па и даље, све до Скадра и Темишвара, песмом просећи хлеб. По селима и манастирима певао је и гуслао Србима, а пролазећи кроз градове певао је и на дворовима турских ага и бегова.
Најчешће је певао старе песме о Светом Сави, Краљевићу Марку, хајдучке песме о мегданима, али је и творац нових, на десетине песама о Првом српском устанку.
Године 1809. прикључио се Првом српском устанку и постао је „песник“ буне. Након слома устанка 1813. године прелази у Срем и настањује се у селу Грк, односно у данашњем Вишњићеву. У Срему је 1815. упознао Вука Стефановића Караџића који је тада записао и многе његове песме, озмеђу осталих: „Почетак буне против дахија“, „Бој на Мишару“, „Кнез Иво од Семберије“, „Смрт Краљевића Марка“…
