Отварање производних погона, фабрика и малих предузећа данас је прворазредни догађај за многе средине, и то без обзира да ли се ради о неком већем граду, варошици или селу. Наравно, за сиромашнија и рурална подручја то је и од животног интереса, јер, нова радна места значе и опстанак људи на тим просторима.
Фабрика обуће италијанско-румунске компаније „Парилаб“, а која је отворена пре осам година у Алибунару, много значи за читаву алибунарску општину, али и насеља из других општина и градова чији становници раде у њиховим погонима. Међутим, као и у другим срединама ово је тек мали помак у смеру опоравка привредног живота општине која је привредно девастирана и умртвљена. Да апсурд буде већи, Алибунар се налази на транзитном друмском и железничком саобраћају и то на свега 56 километара од Београда.
А да ли ова општина треба да чека нове инвеститоре, да за то време тавори, да се расељава, или можда има и неки други начин да се преживи? Бројни познаваоци привредног живота јужног Баната са којима смо разговарали говоре нам у прилог мишљења да Алибунар због свог географског положаја и природних ресурса има и своју развојну шансу. Заинтригирани том чињеницом покушали смо да и сами направимо неку слику тренутног стања и могућих корака:
Општина Алибунар налази се у централном делу јужног Баната и простире се на површини од 602 км2. По попису из 2002. године имала је 22. 954 становника.
Саму општину чине десет насеља: Алибунар, Банатски Карловац, Владимировац, Добрица, Иланџа, Јаношик, Локве, Николинци, Нови Козјак и Селеуш. У њеном саставу налази се и викенд насеље Девојачки бунар.
Општина Алибунар спада у ред најнеразвијених општина у Србији где је главна привредна грана пољопривреда са више од 70% у укупној привреди општине.
Међутим, ова општина има и добре предуслове да постане једна од водећих туристичких дестинација у јужном Банату. И ово није општа фраза и претеривање.
Наиме, ова мала и сиромашна општина кроз коју пролази међународни друмски и железнички пут (који повезује Београд и Темишвар) има солидне природне ресурсе који би добром политиком и газдовањем донело својој средини и велики бенефит.
Алибунар газдује северо-западним делом Делиблатске пешчаре, специјалним резерватом природе са разноврсном и богатом флором и фауном. Велики број птица и животиња омогућава развој ловног (ниског и високог) туризма.
Такође, овај део пешчаре је и туристички најатрактивнији део у коме се налази и само туристичко насеље Девојачки бунар. Ово насеље настало је још 1895. године и некада су га красиле виноградарске кућице, а данас су у њему савремене викендице, угоститељски објекати, спортски терени, базен, пешачке и бициклистичке стазе, ергела коња. Девојачки бунар је и место где су у највећем делу године организују и бројне привредно-туристичке манифестације саме општине као што су: „Првомајски уранак“, „Сабор пчелара“, „Ликовна колонија“, „Рапевано пролеће“, „Аутослалом“, „Fox trail“, рок концерти..
Исто тако и сва насељена места у оквиру општине имају своје локалне празнике, славе, манифестације, а које су посећене, и које би могле да имају и много шири карактер. Споменућемо: „Хајку на Банатску лисицу“ – Владимировац, „Дуње и јесењи плодови“ – Владимировац, „Лов на Банатску лисицу“ – Иланџа, „Пилићијаду“ – Николинци, „Фијакеријада“ – Иланџа, „Дан Милоша Црњанског“ – Иланџа, „Ускршњи базар“ – Алибунар, „Михољски сусрет села“ – Алибунар, „Гулашијаду“ – Селеуш, „Селеушки вишебој“, „Шварглијаду“ – Локве, „Шкембићијада“ и „Петровданска песничка сусретања“ – Банатски Карловац…Овде треба подсетити и да је Милош Црњански, књижевник, новинар, преводилац и дипломата, пореклом из Иланџе.
Специфичност Делиблатске пешчаре је и у њеној шумско-степској вегетацији и у скоро 1.000 биљних врста. Пешчара је препуна банатског и степског божура, шерпета, Панчићевог пелена, риндера, смиља…У шумама доминирају клека, храст лужњак и вириглијски храст, бела липа, црни и бели бор, багрем…
Услед разноврсне флоре ваздух у Пешчари, посебно у делу густих борових шума, поседује изузетно корисна физичко-хемијска својства те се препоручује деци, рековалесцентима, астматичарима и спортистима.
На потезу Јаношик – Јерменовци пронађена је термоминерална вода са дубине од око 700 до 800 метара. Вода је са температуром од 48 степени Целзијуса, богата је јодом и сматра се за најрадиоактивнију воду на територији Војводине. Давне 1979. године урађен је Урбанистички пројекат Здравственог и туристичко-рекреативног центра у Јаношику, различите функције (здравствене, спортско-рекреативне, ловно-риболовне), а коју је урадио Завод за урбанизам и комунално стамбена питања из Новог Сада. У тадашњој препоруци стоји да се ова вода може користити за лечење хроничних реуматских обољења и обољења крвних судова.
И на Девојачком бунару пронађен је извор термалне воде, измерена температура у њему је 26 степени Целзијуса. Овом водом се једно време пунио и отворени олимпијски базен у сред насеља, али који није у функцији у последње време.
На излазу Банатског Карловца према Вршцу, са десне стране међународног пута ка Темишвару, пронађена је такође вода из дубина земље. Ради се о термалној сумпорној води на дубини од 509,74 метра и са температуром од 26 степени Целзијуса. И ова је вода неко време служила за напајање отвореног олимпијског базена који се налази у непосредној близини бушотине, међутим, базен је годинама запуштен и девастиран. Овде треба напоменути и да се на територији Банатског Карловца налази и мало језеро Бели Багер. Оно је настало услед ископавања земље за потребе индустрије грађевинског материјала и појаве подземних вода, површине је 250х150 метара, а на појединим местима дубина иде и до 6 метара. Језеро је порибљено и може служити за спортски риболов.
У самом Алибунару има неколико извора веома квалитетне питке воде коју поред мештана користе и становници из околних насеља, чак и из Банатског Новог Села и Панчева.
Канал Дунав –Тиса – Дунав код Јаношика има потенцијала за риболовни туризам. На њему се одржава и традиционална манифестација „Златна удица“.
У Иланџи је од 2011. године био у функцији Виноградарско-туристички комплекс „Банатски бисер“, који се простирао на површини од 28 хектара, и у чијем су склопу били виногради, вештачко језеро (на 5 хектара) и винарија „Винастра“. На жалост, ово привредно друштво је у статусу принудне ликвидације.
Делиблатска пешчара пружа могућност и за развој воћарства и виноградарства. Тренутно у општини Алибунар, тачније у Банатском Карловцу и Иланџи, регистроване су четири винарије које су се већ наметнуле у винској карти јужног Баната. Ради се о винаријама и дестилеријама „Галот“, „Ђорђе“ „Банатска равница“ и „Винастра“.
На Девојачком бунару ниче и спортско-рекреативно-туристички комплекс, односно Аква парк, површине од 2,3 хектара. Овај објекат, а о коме смо већ писали на страницама нашег портала, у свом саставу ће поред базена и пратећих садржаја имати и спортске терене, угоститељске објекте и хотел. Не треба превише говорити колико ће отварање овог парка значити за привреду и туризам овог краја, тим пре, када знамо да на потезу од Вршца до Панчева има само два базена где се грађани јужног Баната могу расхладити у току лета.
Алибунар има и три ветропарка на својој територији: „Мали бунар“, „Алибунар“ и Банат 1“. Поред визуелне атракције ове ветрењаче са преко 30 турбина пружају, односно могу независно од осталог система да снабдевају струјом читаву општину.
И шта рећи на крају ове мале ретроспективе општине Алибунар, шанса постоји, ресурси су ту, треба само добра идеја, пројекти и помоћ шире заједнице да се то и оствари, а све зарад заједничког бенефита и напретка.