Откривање мреже више од 100 насеља из бронзаног доба на простору Баната у Србији, Румунији и Мађарској, ударна је археолошка вест ових дана.
Наиме, група ирских, српских и словеначких археолога објавила је студију о невероватној култури из бронзаног доба која је цветала на простору Панонске низије.
Стручњаци наводе да се за разлику од већ откривених налазишта попут Градишта код Иђоша или тврђаве Корнешти Јаркури (коју окружују ровови дуги 33 километара), нова налазишта нису усамљена и представљају део густе мреже блиских и међусобно зависних заједница.
Нађени остаци некадашњих праисторијских мегатврђава, од пре почетка гвозденог доба, по изјавама археолога са Универзитетског колеџа Даблина из Ирске, говори да је ту живело развијено и комлексно друштво.
Сва налазишта су поравната по речном коридору који формирају Тиса и Дунав па су ове за сад непознате заједнице назване Група налазишта Тисе (ТСГ).
Студија која је објављена у журналу „Plos One“ говори да је ТСГ било важан центар иновација у праисторијској Европи и да је представљао велико чвориште у овом региону између 1500 и 1200. године пре нове ере.
Како су налазишта удаљена једно од другог до пет километара говори да су људи бронзаног доба живели једни са другима и једни поред других, и што опет сугерише да су ове мреже заједница међусобно сарађивале. Видљиве одбрамбене карактеристике и остаци оружја говори у прилог претпоставци да је ово друштво били релевантно и моћно на европској позорници тог доба.