Задужбина је трајан поклон у виду имовине који се поклања цркви, манастиру, насељу, родном крају, универзитету, школама, народу или држави.
Задужбинарство у Србији се јавља у време династије Немањића, када су ови владари задужбинарство утемељили као морални кодекс и државни програм и почели да граде манастире и цркве са школама и болницама.
У почетку су задужбине подизали најчешће владари, властела или свештена лица, касније, јачањем грађанског друштва у 18. веку, а посебно у периоду од друге половине 19. века па све до Другог светског рата, имућни трговци и занатлије. Ови имућни људи, веома хумани, остављали су (завештали) целокупну своју имовину или њене значајне делове, сиромашним ученицима, студентима, обичном народу…
Примера има много и ми наводимо неке од Задужбина: Мише Анастасијевића, Илије Милосављевића Коларца, Николе Спасића, Саве Текелије, Симе Андрејевића Игуманова, Николе Чупића, Димитрија Анастасијевића Сабова, Јована и Марије Трандафил, Лазара и Софије Дунђерски, Платона Атанацковића, Тодора К. Чомића, Андреја Андрејевића, Ендруја Карнегиа, Владимира Матијевића, Олге Смедеревац, Стојана Трумића…
Или нешто савременије: Задужбина Мадлене Цептер, Задужбина Миломира Главчића…
Као што смо већ навели задужбине су се састојале од имања, грађевина или од новца од којих су се формирали фондови. У току живота или након смрти добротвора о њиховом поклону су бринули угледни и честити људи.
Фондација Аћимовић школи на Златибору поклонила базен
Један свежи пример доброчинства реализовао се прошле недеље на Златибору, када је од стране Фондације Аћимовић отворен базен површине 75 метара у објекту издвојеног оделења чајетинске Основне школе „Димитрије Туцовић“. Овом догађају присуствовали су председник Општине Чајетина Милан Стаматовић, директорка школе Милка Васиљевић, Слободан Аћимовић, директор Фондације Аћимовић и управитељ Фондације Кристоф Лангенауер.
Захваљујући се у име локалне самоуправе, школског колектива и свих грађана општине Чајетина и посебно насељеног места Златибор, председник Стаматовић се захвалио Василију и Мафалди Аћимовић, оснивачима Фондације Аћимовић, што су се на овај начин, кроз задужбинарство, и сада и у много претходних донација и школских стипендија одужили становништву овог краја Западне Србије. „Сведоци смо да задужбинарство у данашњој Србији скоро да не постоји, али ево примера како неко ко је давно отишао из ових крајева и живи у Швајцарској може поново да направи ту везу између Србије и њихове нове домовине. Овај базен и његов мозаик, који је јединствен у Србији, уз школску спортску халу, дело су Фондације Аћимовић и на томе смо им неизмерно захвални“, истакао је Стаматовић.
Слободан Аћимовић, директор Фондације, је изразио задовољство реализацијом овог пројекта кроз заједнички рад са локалном самоуправом и у сарадњи са директорком школе, госпођом Васиљевић. „Иако сам рођен у Београду, коренима сам везан за ова брда и нашу златну планину, а уз то, главни разлог што смо овај објекат подарили малишанима је успомена на мог стрица Василија и његову супругу Мафалду, који су и основали Фондацију Аћимовић“, подвукао је Аћимовић.
На табли која је постављена испред сале са базеном, додао је Аћимовић, пише „За здраву и срећну децу од Василија и Мафалде Аћимовић“, и жеља свих нас из Фондације је да изградњом оваквих објеката склонимо децу са улица и да им помогнемо да здраво одрастају.
Задовољство реализованим пројектом изразио је и Кристоф Лангенауер, управитељ Фондације, који је изразио наду да је ово леп поклон за сву децу и младе са Златибора, за све оне који се баве спортом и да ће они овај објекат често користити и да ће га чувати и одржавати.
Директорка Основне школе „Димитрије Туцовић“ из Чајетине Милка Васиљевић је рекла да је њена радост ипак за нијансу веће од оне дечије зато што је после више година ишчекивања завршен и овај објекат. „Димензије базена задовољавају потребе деце издвојеног одељења школе на Златибору, у чијим клупама из године у годину седи све већи и већи број ученика“, закључила је Васиљевића.