На плодним војвођанским пољима у току је жетва јечма и по првим проценама приноси су добри. Међутим, ратари су незадовољни ценом и сматрају да је 15 динара за килограм недопустиво мала. Следеће недеље, ако то временски услови дозволе, кренуће и жетва раних сорти пшенице.
По речима стручњака и за пшеницу се очекује добар род и то између 6,5 и 7 тона по хектару. Али, као и за јечам, ратари су незадовољни и ценом хлебног жита чија ће откупна вредност бити између 18 и 20 динара за килограм.
Ако се узме у обзир цена вештачког ђубрива и урее које су паори прошле године морали да купе на јесен и на пролеће ове године, и које је било енормно скупо, откупна цена и пшенице и јечма не би смела да буде испод 30 динара за килограм.
За добар квалитет и принос јечма заинтересоване су Сладаре (произвођачи пивског слада и највећи откупљивачи јечма у Србији) и пиваре.
Наиме, Сладара „Soufflet Srbija“ у Бачкој Паланци највећи је произвођач пивског слада у Србији (70.000 тона годишње) и највећи је откупљивач јечма (око 90.000 тона годишње). Ова некадашња домаћа фирма (Maltinex), једна је од 28 фабрика француске „Суфле“ групе и осим домаћим купцима (пиварама) слад пласира и купцима у Црној Гори, Северној Македонији, Грчкој и Бугарској.
Домаће пиваре страних власника, које производе 94% пива у Србији, највећи су купци слада, а слад произведен у Србији кроз пиво чини и 12% укупног извоза пива у Европу. То је око 17,6 милона евра годишње.
Из тог разлога и пиварама је важан квалитет јечма, односно каква је производна година.