У јавности последњих месеци кружи мапа будуће трасе ауто-пута деонице Панчево – Вршац – румунска граница у дужини од око 65 километара. Ова саобраћајница би требало да се надовеже на аутопутску обилазницу око Београда (Батајница – Сурчин – Остружница – Бубањ Поток – Винча – Панчево), а пролазиће у близини Банатског Новог Села, Алибунара, Банатског Карловца, Уљме и Вршца и представљаће најкраћу друмску везу између Румуније и Србије.
Наши суседи су већ одредили коначну трасу свог 70 километара дугог дела ове међународне саобраћајнице, а код нас тај посао још увек траје.
Наиме, Саобраћајни институт ЦИП је као најбољи понуђач још крајем октобра прошле године добио посао од ЈП „Путеви Србије“ да изради генерални план и претходне студије о оправданости деонице Панчево – Вршац – румунска граница, а што је први корак у анализи трасе којом треба пут да прође.
Међутим, део интернетске јавности незванично помиње да ће ауто-пут пролазити кроз „ватинске кругове“ – праисторијски локалитет близу граничног прелаза, а који још није истражен. За овај локалитет се верује да представља најстарији и најочуванији календар у Европи.
„Не знамо ко је направио ту мапу, али је свакако реч само о илустрацији, јер она не представља резултат стручне вишекритеријумске анализе. Генерални пројекат, на ком тренутно радимо, свакако ће мимоићи ватинске кругове и ауто-пут ће бити удаљен 440 метара са његове задње стране“, изјавио је недавно за јавност Милутин Игњатовић, директор ЦИП-а.
Било како опречна су и мишљења о настанку и намени мистичних концентричних кругова у атарима вршачких села Ватин и Влајковац. Археолози Градског музеја Вршац сматрају да је реч о хунским гробницама, док локални археолози аматери указују да је реч о неолитским календарима, старијим чак и од Стоунхенџа.
